Obecala sam mu da cu uci u ovu prostoriju sa njim, da cu biti najlepsa samo zbog njega, da ce svi samo u nas gledati. Obecala sam mu da cu veceras reci sve sto imam, da cu bas na maturskoj veceri biti iskrena, jer ne znam koliko cu jos ostati u ovom gradu. Mozda odem i nikada se ne vratim. Mozda me zaboravi, sve nase sale, nase dogovore, planove za buducnost. Sada sam sigurna da nece. Ko bi mogao da zaboravi devojku koja je poginula na matursko vece? Hotel. Svi su tu, svecani, ozbiljni. Niko ne zna sta de dogodilo osim par devojaka I jednog visokog momka. Stoje ispred ulaza. Nemo se gledaju. Placu. Niko ne ume da progovori. Dolazi razredna, uplakana, sa jos par njih I place. Ljudi koji stoje sa strane gledaju i ne znaju sta se desava. A ja stojim. Ispred njih. Krvava I pocepana. Zurim. I ne mogu da verujem sta se dogodilo.

Sat vremena ranije, kod kuce sam. Oblacim belu cipkanu haljinu, savrseno sam nasminkana, slikam se bezbroj puta, jedva cekam da se pojavim ispred skole I vidim svoje prijatelje. Danas nam je tacno pet meseci zabavljanja I napravila sam mu poklon: veliku kutiju punu slatkisa, bombona, papirica sa porukicama I divan sat. Ne mogu da docekam da mu dam. Ulaze mama I tata u sobu da mi kazu koliko sam divna, slikamo se I krecem. Sve se tako brzo desilo… - Ljubavi, namesti kosu samo, leva strana, e, tu bas. Pa prelepa si mi! Pazi kako vozis! – - Hvala mama I ja sam zadovoljna. Vidimo se sutra. Ne brini nista! U prevelikoj zurbi ne registrujem da sam zaboravila kutiju! Moram da se vratim. Sreca pa nisam daleko odmakla, samo preko pruge I 2 minuta mi treba do kuce. Pa zakasncu na sopstvenu maturu! Pojacala sam omiljenu pesmu do kraja I ne obracam paznju da nigde nikoga nema. Ni na kraj pameti mi nije bilo da mi je mama juce rekla da je rampa u kvaru, da su je skinuli I da ce je tek sledece nedelje ponovo postviti. Zato svi idu okolo, zato I nema guzve. Kako mi je ta misao proletala kroz glavu, okrenula sam se I baaaaaaaaaam. Crno. Voz. ****************************************************************** - Ljubavi, namesti kosu samo, leva strana, e, tu bas. Pa prelepa si mi! Pazi kako vozis! – - Hvala mama I ja sam zadovoljna. Vidimo se sutra. Ne brini nista! - E srce zaboravila si kutiju u dnevnoj sobi, cekaj sekund sad ce tata da ti je donese. - Jaoo da! Pa zamisli da sam je zaboravila, a bas sam htela da mu dam veceras. Hvala mami! - Hajde cico, pozuri, da ne zakasnis. I idi okolo, zbog rampe, za svaki slucaj. - Hvala tata, pa tacno bih zakasnila da sam morala da se vracam po kutiju, dobro kad si je video na stolu. - Ti znas da tata sve vidi. Dodji da ljubim moju lepu princezu! Hajde sad, idi, pozuri. - Odoh. Volim vas ljudi, cucemo se u toku veceri.

********************************************************** - Ej, sta ti je? Kao da plesem sa duhom, ne sa tobom. Sta si se zamislila? Ne svidja ti se pesma? - Ja…. - Kutija je divna, a moj poklon te ceka na kraju veceri. - Ja..mm… dobro, vazi. - Sta ti je? Sta si se izbezumila? Je l sve okej? - Jeste, ja, samo,… imala sam déjà vu nekakav, ne znam ni ja, prekid na sekund I ne znam sta se deislo ali bilo je tako stvarno, kao da se zaista desilo…. -Sta se desilo? Bleda si kao krpa. Hej? - Nista. Nije bitno. Zelim samo da uzivam ove veceri jer ko zna gde ce zivot da nas odnese. Ko zna da li cemo makar jedan nas dogovor ispostovati, da li cemo ostati zajedno ili cu da te sretnem slucajno u centru grada kroz deset godina I isplacem se na sred ulice kao kisa. Samo me grli, kao da od toga zivim. Grli me snazno, dok pustaju ove lagane pesme. Drzi me cvrsto, kao da nikad neces da me pustis, kao da tu nema ni profesora ni dece, kao da nismo zavrsili srednju I kao da smo ubedjeni da je zivot pred nama. Nesto sam razmisljala I ne bih volela da se ista desi u mom zivotu sto bi me sasvim udaljilo od tebe. Molim te, nemoj nikada da me zaboravis…. - Poznajem te, reci mi sta se desilo?Izgledas kao da ces da se onesvestis…. Mora da jeste nesto? Kako bih tebe mogao da zaboravim? Izvoli, ova narukvica je za tebe. A ostatak poklona u ponoc. -Nista, necu da nam kvarim vece. Samo uzivaj I plesi sa mnom. Hvala, predivna je. Mozes da mi je stavis? Hajdemo malo na terasu, zagusljivo mi je ovde. -Hajde. -E, vidi! - hahaha, video sam I ja. Zvezda padalica. Pa ovo mora da znaci nesto. Zamisli zelju. - Zamislila sam. Zamisli I ti! - Ja vec jesam. Sta si ti pozelela? -Ako ti kazem, nece da mi se ostvari. -A ako smo zazeleli istu? -Mislis, da ostanemo zauvek zajedno? -Bas tu…. - To mora da se ostvari. ******************************* -117 sa 70, puls 80, vraca se u normalu. Ova devojka je tako imala srece! Mogao je voz da urnise I auto I nju! Sva sreca, zakacio je samo zadnji deo vozila, ima samo blagi prelom I potres mozga. - Doktore, rekli ste da joj je nocas bila matura? Jadna devojka… A ko je ovaj decko sto je drzi za ruku? Zaspao, mucenik. - Ne znam, verovatno decko ili neko iz skole. Ovde je od kada su je doveli, dosao je sav uplakan. - Psstt, tise, evo, budi se. Mila, kako si? - Gde sam? Sta se desilo? Jao voz, rampa, zaboravila sam, matura… - Ej, ej, polako, nemoj da places. Sve je okej, prosla si odlicno, moglo je mnogo gore da bude. Sto se mature tice, ne brini, tvoje odeljenje ti je porucilo da ce da naprave posebno maturu, ponovo, za tebe. - Gde je on? - Hej, probudila si se? Prepala si me. Nama su rekli da si poginula. Zvala me je tvoja mama, jedva smo se sabrali I dosli do bolnice. - Ali, ja sam sanjala da sam na maturi, da plesemo, da sam samo umislila udes, da se nista nije desilo,.. kako? - Izvini, decko, pomeri se samo malo da joj izmerimo pritisak ponovo. Povrni joj samo rukav. - Ej, odakle tebi ta narukvica?!? - Kakva narukvica? *****************************************

- Ej, sta ti je? Kao da plesem sa duhom, ne sa tobom. Sta si se zamislila? Ne svidja ti se pesma? - Ja…. - Kutija je divna, a moj poklon te ceka na kraju veceri. - Ja..mm… dobro, vazi. - Sta ti je? Sta si se izbezumila? Je l sve okej? - Jeste, ja, samo,… imala sam déjà vu nekakav,dupli, kao san u snu, ne znam ni ja, prekid na sekund I ne znam sta se desilo ali bilo je tako stvarno, kao da se zaista desilo…. -Sta se desilo? Bleda si kao krpa. Hej? - Nista, hajdemo malo na terasu, zagusljivo mi je. Moram da se smirim. - Taman da te oraspolozim poklonom. Izvoli, za tebe, - Ej, odakle tebi ta narukvica? - Kakva narukvica? Kako si znala???!?